СРПСКИ ЈЕЗИК
НИШ СЛАВИ ЦАРА КОНСТАНТИНА: РИМСКИ ФЕСТИВАЛ И БРОЈНИ ПРОГРАМИ ПОВОДОМ ГРАДСКЕ СЛАВЕ
Град Ниш свечано обележава своју славу – Светог цара Константина и царицу Јелену, од 30. маја до 5. јуна, уз богат културно-уметнички, верски и спортски програм који се одржава широм града.
Централне свечаности заказане су на кључним локацијама као што су Нишка тврђава, археолошки локалитет Медијана, Храм цара Константина, Парк Светог Саве, али и просторије културних и образовних институција.
Манифестацију отвара додела награда ученицима у Народном музеју Ниш, док су за викенд резервисани најатрактивнији садржаји – Међународни римски фестивал “Константин Велики” који оживљава дух антике у самом центру Ниша.
Фестивал почиње у суботу у 10 часова у кругу Историјског архива у Тврђави, док је у 11 планиран спектакуларни дефиле римских сенатора, војника и матрона кроз центар града. Програм другог дана, 1. јуна, сели се делом и на локалитет Медијане, уз едукативне садржаје о римском војном логору.
Осим фестивала, планиране су и литургије, парастоси јунацима са Чегра, ликовне и драмске радионице, дечји програми и концерти. Градске општине Црвени крст и Медијана организују додатне садржаје 2. јуна – квизове, базаре, радионице и представе.
Свечана академија биће одржана 3. јуна у Медијани, док се истог дана у Универзитету у Нишу приказује и европска премијера документарца „Ћирило и Методије – Просветитељи Словена“.
Манифестација се завршава 4. јуна дечјим плесним програмом и музичко-сценским наступима у парку Светог Саве.
„Овај фестивал симболично враћа стару славу Нишу и Медијани и позиционира град као незаобилазну тачку европског културно-историјског туризма“, поручују организатори.
Константин – цар који је променио ток историје
Константин је био први римски цар који је прешао у хришћанство — преломни тренутак који је из темеља променио Римско царство, а потом и читав свет. Његово обраћење означило је почетак христијанизације Европе.
Заједно са савладаром Лицинијем, 313. године издао је Милански едикт, којим је хришћанство постало дозвољена религија, чиме је окончан вишедеценијски прогон хришћана у Римском царству. Овим декретом уведена је верска слобода за све вере — што је био револуционаран корак за тадашњи свет.
Године 325. Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји, желећи да реши размирице у хришћанском учењу. На овом сабору усвојен је Никејски символ вере, основно исповедање хришћанске вере које се и данас користи у црквама широм света.
Иако је током читаве своје владавине подржавао хришћанство, крштен је тек пред саму смрт, 337. године. У то време то није било необично, јер се веровало да крштење при крају живота брише све претходне грехе.
Православна црква га је, због његове кључне улоге у ширењу вере, прогласила за равноапостолног светитеља — Исапостолос. Такође, укинуо је распеће као облик смртне казне, вероватно из поштовања према Исусу Христу.
МАТЕМАТИКА
Сабирање и одузимање бројева до 100, рад на задацима у уџбенику на 71.стр.
МУЗИЧКА КУЛТУРА
https://youtu.be/9Ey_tPjH_5g?feature=shared
Рибар, Владимир Томерлин
